Imamo puno ovih osmonogaša oko kuće. Valjda im se sviđaju jele i breze. Samo ne znam kako se zove? I da li je opasan? Ima li kod nas uopšte opasnih paukova? I naravno da je interesantan. A najintrigantnija je troipogodišnjakinji mreža:
Pre nekoliko dana, preko Blogotka, dođoh do Pitchweis-ovog bloga, i posta o ženskim grudima.
Naime, magazin Jane, je u sekciji blog, u okviru Breast Health Guide, tj. Vodiča o zdravlju grudi, pokrenuo akciju sličnu akcijama koje vode i 007b.com i theshapeofamother, o kojima sam već ranije pisala. Ako se ne sećate, radi se o popularizaciji normalnih ženskih grudi. Ukoliko želite možete poslati i vašu fotografiju i kratak komentar o Njima, samo popunite ovaj obrazac i upload-ujete Njihovu fotografiju. Ako pak ne želite, sačuvajte link u bookmarks-ima, i svratite ponekada.
Sinoć sam baš jednog ovakvog, kao sa slike gadnog krpelja na svojoj nozi pronašla. Najgore od svega je što u neku veliku prirodu nisma ni išla. Samo sam sa Sarom prešla ulicu i otišla kod komšinice u voćnjak. Trava je uglavnom pokošena, a tuda životinje ne prolaze. Valjda se zato zakačio za mene. Da mi nije bilo mame, morala bih u hitnu ići, jer prespavati ne bih mogla da time na nozi. A sama se nikada ne bih usudila da ga vadim. Nađoh sada nekoliko načina, tj saveta kako ih izvaditi, ali neka hvala, preveliki sam paničar, a i nije za igranje. Prenosioci su i lajmske bolesti i krpeljnog meningitisa, pa mesto ujeda moram pratiti 3 meseca.
Obavezno detaljno pregledajte decu i sebe kada dođete iz prirode!
Predala mi je Aurora slovarsku štafetu iliti na našem blog sistemu poznatu kao Blogerski ABC. I dobih slovo D. Prva asocijacija “dan D”, preuzet iz engleskog jezika, i to iz vojne terminologije: D day, koji tamo predstavlja dan kada se kreće u napad, a koristimo ga mi civili kao oznaku za neki nama važan dan. Takvih dana kod nas nema, svi su isti i ništa se značajno, a ni zanimljivo ne dešava. Carpe diem, rekao je u jednoj pesmi davno Horacije, poslušala bih ja njega rado, ali mi dani prolete, pogotovu kada ih cele provodim sa Sarom. Jedino što mogu da radim je da je gledam kako raste i kako svakog dana nauči berem po jedan novi mangupluk. Većinu od nas pokupi, najsvežiji je psovka. Jutros sam sam je od moje dame prvi put čula, neću vam reću koja je, nadam se da će je Sara zaboraviti, samo trebaju i ukućani prestati da je koriste. Nije bez razloga Duško Radović rekao “Tucite svoju decu čim primetite da počinju da liče na vas”. Kada smo već kod Duška i dece, da se podsetimo:
” Ako rešite sve probleme svoje dece, ona neće imati drugih problema sem vas.”
” Ako već tučete decu, tucite ih bez razloga, jer svi drugi razlozi su gluplji.”
” Volimo decu i kad su kriva, jer će ih život kažnjavati i kad nisu.”
” Deca sve češće beže iz škole, roditelji sve više beže s posla. Šteta što bar to vreme ne provode zajedno.”
” Teško je biti dete i biti dobar. Lakše je biti star i razumeti decu.”
“ Ako rešite sve probleme svoje dece, ona neće imati drugih problema sem vas.”
” Blago babama i dedama koji imaju unuke. Teško nama, koji imamo decu. ”
” Ima velike sirotinje medu našom decom, kojoj, sem para, roditelji nisu mogli ništa drugo dati. ”
” Ne vaspitavajte decu ako ne umete. Bolje je biti nevaspitan nego loše vaspitan. ”
” Volimo decu i kad su kriva, jer će ih život kažnjavati i kad nisu. ”
Dosta vam je Duška? Ne verujem, on se uvek može čitati, iznova i iznova, i nikada ne može dosaditi. Zato uzmite među dlanove “Dobro jutro Beograde” izađite u prirodu, po mogućstvu neku divlju, daleko od grada i uživajte u proleću, a vaše dane neka opisuju reči kao što su dobar, divan i drag, doživljaj. Do tada poslušajte pesmicu “Dice” Finley-a Quave-a, (Nulti bi rekao: soundtrack ili best with).
Dodatak: Družite sa drugovima blogerima 06. maja, prijavljivanje je u toku za prvi blog festival na Balkanu pod nazivom BlogOpen - Spring07.
Štafetu sa slovom Č (da, preskočila sam dva slova, tuđom greškom, i mojim nerazmišljanjem, a šteta da ga preskočimo) predajem Elektri, najbliža mi je.
Mrzim vetar! I kišu koja pada! I pesak i šljaku, koji tako grozno peckaju oči! Mrzim što neradi bežični! Smeta mu vetar!? Mrzim kada odem u školu po vetru i kiši, i smrznem se toliko da me glava zaboli, a predavanje otkazano. Pa se vratim kući ledenim autobusom. Mrzim kada mi ovako počne nedelja!
ps. mrzim i glupavi dial-up!
