Na kraju ih nije uopšte teško bilo napraviti i ne znam šta se dogodilo kada prošlog puta nisam uspela. Sada sam malo opuštenije pratila upustvo koje je Pepika tako lepo napisala i napravila malo duža i neka malkice uža srca. Jedino nisam zadovoljna oduzimanjem petljica, nekako su baš vidljive na ovakvom radu. Ali opet Carla je tako lepa za rad, i tako lepo izgleda da te nedostatke i „ne vidim“. (-:
7 Comments on “Pepikina srca”
You can track this conversation through its atom feed.
ovo može da se iskoristi i kao bookmarker : )))
prvo i pomilih da mu je to svrha . . . zaista lepo
Posted on 11. februar 2009. u 1:20.
Može i za to, zašto da ne
Posted on 11. februar 2009. u 17:15.
Divno
A cime si ih punila ?
Posted on 11. februar 2009. u 20:24.
Magrit, obično sa ostacima konca, tila (odličan je) ili sa vatom, ali je ona čini mi se najgore rešenje :s Da li ima negd ekod nas da se kupi ono punjenje na malo? Mislila sam i da rasparam jedan dečji jastuk koji se ne koristi. A, da, nekada i seckani sunđer, ali on je pregrub za neke finije stvari.
Posted on 12. februar 2009. u 23:00.
Dobra ideja, recimo nekom pokloniti za dan zaljubljenih ili neke godisnjice – devojci. Recimo one skromnije devojke bi to mogle jelte nositi kao privezak za kljuceve, ili mob.telefone.
Posted on 13. februar 2009. u 21:41.
e da,… otkud music blog preimenovan u Online Column kod tebe
hehehhee
Posted on 13. februar 2009. u 21:43.
Skromnije, ccc. Ma za one koje drže do sebe i cene pažnju, ručni rad, unikat
Odoh da izmenim 
To online column stoji usled tvojih selidbi
Posted on 18. februar 2009. u 1:51.