Sunce

avgust 29, 2007 at 1:10 · Filed under Mile

Sve je obećavalo da će biti mirno veče. Mile je u 19:30 već bio u krevetu. Ja sam sela za komp, da preletim gde šta ima novo i da prionem na moju nauku. Međutim, posle pola sata eto nje. Krenemo u kuhinju da popije vode, kada u prolazu kroz veliki prozor ugleda mesec i uzviknu:

“Sunce”,

“Nije sunce, mesec je to”, objašnjavam joj,

“Meseeec” ponavlja za mnom sva oduševljena.

A mesec, stvarno, nikada veći i nikada žući. Tu je spavanju bio kraj. Posle svake umirujuće radnje koju praktikujemo pred spavanje (čitanje knjiga, gledanje crtaća, nosanje i ljuljanje na stolici) ona je kao omađijana na terasu trčala i divila se suncu (iako zna da je mesec). Zaspala je tek malo pre, kada se uverila da je i sunce zaspalo (zašlo za velike jele).

Slični tekstovi

Prve visibabe

Permalink

Aurora Borealis said,

avgust 29, 2007 @ 2:09

Slatkis mali! Lepo ja kažem, lici Mile na mene Ja, ovako velika, pa satima blenem i gledam u mesec. Super su ti fotke.

Arhe said,

avgust 29, 2007 @ 2:33

Fotke su ti fenomenalne.

lutalica said,

avgust 29, 2007 @ 4:21

Ma ona je moje sunce Puuuuno mi izljubi Saricu!

Kako napreduje tvoja nauka? Ja nedavno zavrsih ljetni kurs, i sad opet jovo nanovo sljedeci tjedan

Ivana said,

avgust 29, 2007 @ 8:43

Suuunce malo. Poljupci od nas.

Desert_Rose said,

avgust 29, 2007 @ 22:19

Naravno da voli sunce kad je dete svetlosti sunasce maleno ,bit ce ona veliki covek jednog dana

Suske said,

avgust 29, 2007 @ 22:32

Veeeliki polubac za preslatku devojčicu sa najlepšim imenom.
Najsladji su kad otkrivaju nove stvari. Taj znatižealjan pogled, i to oduševljenje kad im se svidi to što vide.
Za te trenutke treba živeti.

kukac said,

avgust 30, 2007 @ 11:10

E, mi vec odavno jurimo Lunu po gradu. LUna, (tako se u Medi zove mesec) nam je omiljeni lik, ne jednom sam isao kolima po gradu rutama na kojima se najbolje vidi mesec… da ne bi slucajno bio zaklonjen….

Bibica said,

avgust 31, 2007 @ 13:42

Mogu da zamislim njeno odusevljenje :), podsetila sam se na mog sestrica:). Jednom smo bili u vikendici na planini, i vracajuci se iz setnje, on je zapanjeno stao i pogledao u sunce koje je zalazilo u bliskom jezeru, i viknuo: “teta, pogledaj kako je sunce prekrasno, kako divna osecanja budi u meni!” :))). A tada je imao samo 5-6 godina :)).
Deca su cudesna, divna!
Saljem puno poljubaca za preslatku Saru!

milepile said,

septembar 1, 2007 @ 0:10

AB & Archie, hvala, trudim se da iz ovog mog aparata izvučem što mogu (:
Lutalice hoću. Škola ide veoma fino, hvala na pitanju. Još malo pa sam pola pregurala.
Ivana & Ružo hvala puno (:
Suske, o tim stvarima mi je najmilije da pišem, jer su mi normalno i najzanimljivije. Nadam se da su i vama, iako ste sve to prošli.
Hehe, Kukac dobar si (:
Joj, kako je slaaadaaak, ljubni ga Bibice (:

RSS feed for comments on this post · TrackBack URI

Škrabalica aka Milepile