Sinoć sam baš jednog ovakvog, kao sa slike gadnog krpelja na svojoj nozi pronašla. Najgore od svega je što u neku veliku prirodu nisma ni išla. Samo sam sa Sarom prešla ulicu i otišla kod komšinice u voćnjak. Trava je uglavnom pokošena, a tuda životinje ne prolaze. Valjda se zato zakačio za mene. Da mi nije bilo mame, morala bih u hitnu ići, jer prespavati ne bih mogla da time na nozi. A sama se nikada ne bih usudila da ga vadim. Nađoh sada nekoliko načina, tj saveta kako ih izvaditi, ali neka hvala, preveliki sam paničar, a i nije za igranje. Prenosioci su i lajmske bolesti i krpeljnog meningitisa, pa mesto ujeda moram pratiti 3 meseca.
Obavezno detaljno pregledajte decu i sebe kada dođete iz prirode!
pu pa gde bas tebe nadje..mrzim krpelje i one konjske muhe od insekte najvise…Nego sto nas cudi sto ih ima ,pa sa ogled na to kako je blaga zima bila bice ih u vecem intezitetu i ne samo njih….. nazalost 
Specijalan pozdrav za Saru. 
Suske :
8. jun 2007. @ 22:34
Ah kod nas je prosto nemoguće da nas jednom godišnje ne napadne ta gamad. Najgore je ipak prošao moj muž, pre nekoliko godina, kada se zavuko, pretpostavljaš gde, pa je pored sramote trpeo i bol. I sad se smejemo na tu priču, ali nije za smeh ni malo.
Pregledi te vrste su nam prešli u naviku.