Predala mi je Aurora slovarsku štafetu iliti na našem blog sistemu poznatu kao Blogerski ABC. I dobih slovo D. Prva asocijacija „dan D“, preuzet iz engleskog jezika, i to iz vojne terminologije: D day, koji tamo predstavlja dan kada se kreće u napad, a koristimo ga mi civili kao oznaku za neki nama važan dan. Takvih dana kod nas nema, svi su isti i ništa se značajno, a ni zanimljivo ne dešava. Carpe diem, rekao je u jednoj pesmi davno Horacije, poslušala bih ja njega rado, ali mi dani prolete, pogotovu kada ih cele provodim sa Sarom. Jedino što mogu da radim je da je gledam kako raste i kako svakog dana nauči berem po jedan novi mangupluk. Većinu od nas pokupi, najsvežiji je psovka. Jutros sam sam je od moje dame prvi put čula, neću vam reću koja je, nadam se da će je Sara zaboraviti, samo trebaju i ukućani prestati da je koriste. Nije bez razloga Duško Radović rekao „Tucite svoju decu čim primetite da počinju da liče na vas“. Kada smo već kod Duška i dece, da se podsetimo:
“ Ako rešite sve probleme svoje dece, ona neće imati drugih problema sem vas.“
“ Ako već tučete decu, tucite ih bez razloga, jer svi drugi razlozi su gluplji.“
“ Volimo decu i kad su kriva, jer će ih život kažnjavati i kad nisu.“
“ Deca sve češće beže iz škole, roditelji sve više beže s posla. Šteta što bar to vreme ne provode zajedno.“
“ Teško je biti dete i biti dobar. Lakše je biti star i razumeti decu.“
„ Ako rešite sve probleme svoje dece, ona neće imati drugih problema sem vas.“
“ Blago babama i dedama koji imaju unuke. Teško nama, koji imamo decu. “
“ Ima velike sirotinje medu našom decom, kojoj, sem para, roditelji nisu mogli ništa drugo dati. “
“ Ne vaspitavajte decu ako ne umete. Bolje je biti nevaspitan nego loše vaspitan. “
“ Volimo decu i kad su kriva, jer će ih život kažnjavati i kad nisu. “
Dosta vam je Duška? Ne verujem, on se uvek može čitati, iznova i iznova, i nikada ne može dosaditi. Zato uzmite među dlanove „Dobro jutro Beograde“ izađite u prirodu, po mogućstvu neku divlju, daleko od grada i uživajte u proleću, a vaše dane neka opisuju reči kao što su dobar, divan i drag, doživljaj. Do tada poslušajte pesmicu „Dice“ Finley-a Quave-a, (Nulti bi rekao: soundtrack ili best with).
Dodatak: Družite sa drugovima blogerima 06. maja, prijavljivanje je u toku za prvi blog festival na Balkanu pod nazivom BlogOpen – Spring07.
Štafetu sa slovom Č (da, preskočila sam dva slova, tuđom greškom, i mojim nerazmišljanjem, a šteta da ga preskočimo) predajem Elektri, najbliža mi je.
7 Comments on “na slovo, na slovo D”
You can track this conversation through its atom feed.
„Tucite svoju decu cim primetite da pocinju da lice na vas“
:):)
hahahahaha umreh od smeha
Eto zasto sam retko dobijao batine
Posted on 23. april 2007. u 18:03.
hehe, nisam ni ja ali verovatno zbog
Posted on 23. april 2007. u 23:19.
Ovo mi se posebno dopada. To bi trebalo da stoji na ulazu svake učionce u vrtićma, kao opomena
Posted on 24. april 2007. u 9:05.
A meni je ovo ostavilo utisak:
” Ima velike sirotinje medu našom decom, kojoj, sem para, roditelji nisu mogli ništa drugo dati. ”
Mislim da je ovakvih deca i roditelja, sve vise, na zalost. Koji nikad ne upoznaju lepotu ljubavi i iskrenog prijateljstva, zadojeni iskrivljenim vrednostima o materijalnom bogatstvu. I ne znam koje tu vise za zalenje, da li roditelji, koji su mozda i sami tako vaspitavani, ili deca, koja od malih nogu i sasvim nevino prihvacaju taj model ponasanja.
U svakom slucaju, odlican tekst, Vimi:).
Posted on 24. april 2007. u 13:35.
” Blago babama i dedama koji imaju unuke. Teško nama, koji imamo decu. ”
Ja bih malo ispravio tu MISAO samo utoliko, da znate za jednu „sitnu“ razliku : ………….imaju unuke pored sebe !!!
Jer šta vrede dedama i babama unuci, ako su daleko od njih ???
I nemojte očajavati : Imaćete (AKO BOG DA) i vi unuke, samo gledajte da budu uz vas.
Sve ostale misli su super!!!
Posted on 27. april 2007. u 21:53.
….I ne zaboravite: i vi ste jednom, nekada, bili deca vašim mamama i tatama, pa sada s lakoćom možete povući paralele, i zapitati se, kakvi ste bili tada …..
Posted on 27. april 2007. u 21:57.
suske, ma i u skoro svakoj kući, nažalost
bibice, hvala
ljubimo vas puno puno, kako ste nam lepo narasli samo 
sveopstideda, razumela sam sve, od unuka sam daleko, ali sam zato još uvek dete u mnogim stvarima u očima mojih roditelja, što nekada zna jako da smeta
ali preživećemo, tj odrasti i to 
Posted on 28. april 2007. u 19:21.