Jako perspektivna, mlada umetnica. Do sada ste mogli videti par njenih radova, inspirisanih konjima ili nastala otkrivanjem novih materijala za rad. Ovog puta u pitanju je samostalna izložba. Tehnika koja je korišćena je marker na zidu, novi mamin karmin na zidu, i kombinacija ove dve tehnike. A inspiracija ovog puta bile su foke.
(miš preko slike za malu pomoć, isto kao i kod Vanje)
*
*
Mrzim vetar! I kišu koja pada! I pesak i šljaku, koji tako grozno peckaju oči! Mrzim što neradi bežični! Smeta mu vetar!? Mrzim kada odem u školu po vetru i kiši, i smrznem se toliko da me glava zaboli, a predavanje otkazano. Pa se vratim kući ledenim autobusom. Mrzim kada mi ovako počne nedelja!
ps. mrzim i glupavi dial-up!
Gledala sam ranije ovaj kratkometražni animirani filmić, ali me je jedan skorašnji događaj naterao da ga pronadjem i pogledam opet…
„OTAC I KĆERKA“ kratki animirani film (Father and Daughter),
trajanje:8 minutaRežija i scenario: Majkl Dudok de Vit (Michael Dudok de Wit)
Animacija: Mihael Dudok de Vit ,Arjan Vilshut (Arjan WilschutOvaj elegični animirani film, koji je 2001. godine dobio Oskara u kategoriji kratkog animiranog filma, nikoga nije ostavio ravnodušnim. Govori o ocu koji je, pozdravivši se sa kćerkicom, otišao zauvijek. Godine su prolazile, djevojčica je porasla, zasnovala porodicu, živjela svoj život, ali nikad nije prestala da tuguje za ocem.
Osim nagrade Američke Akademije za film i nauku, „Otac i kćer“ je pobijedio ili dobio važne nagrade na uglednim festivalima u Klermon Feranu, Drezdenu, Krakovu, Lajpcigu, Otavi, Zagrebu…
Filmić možete pogledati na youtube, pošto nisam uspela da ga ubacim ovde 
Ksilofon je potomak drvenog doboša sa dva tona, primitivnog instrumenta iz Afrike, Oceanije i Meksika. Prvi poznati ksilofoni sačinjeni su od drvenih, grubo izrezanih pločica različite dužine. Ove pločice su se ponekad oslanjale na raširene noge izvođača (Madagaskar), a ponekad na okvire ili sanduke. Kasnije su im dodati rezonatori sa nizom pločica nejednake veličine (Bali, Afrika, Malezija, Indokina). više o poreklu na stranama hru.
Ako kojim slučajem nemate ksilofon, ili se zagubili negde svoj, izgirajte sa na apples4theteacher.com ako volite dečiji, ili neka se vaše dete tu izigra. A ako više volite klasični, na molli.org.uk imate pravi pravcati ksilofon sa burme.
Dragi moji ksilofonaši ksilofonirajte i uživajte 
Baš one koje smo i mi slušali, na radio gljagoljici, se emituju 24h dnevno. Potreban vam je samo realplayer ili winamp da bi zaplovili ovim muzičkim vremeplovom. Dosta toga imam na pločama i kaseama. Ali gramofon nemamo, pa ima možda i 20 godina, a kasetofoni su se pokvarili. Ne znam da li ih neko i popravlja. Tako da sam se baš obradovala kada je Trša pre nekoliko dana na forumu ostavila link ka ovom radiu.
I Sari se bogami dopadaju pesmice, za priče je još mala 
Neobično udruženje roditelja u SAD – ROĐENDAN BEZ STRESA (Press)
Kako da rođendanske proslave budu zabava, a ne „noćna mora“.- Šta očekuju deca, a šta roditelji od rođendanskih žurki.- Istorijat proslave rođendana.SENT POL (Minesota), 9. februara (Tanjug-spec) – Odlučivši da šestogodišnji rođendan svoje miljenice bude sav u znaku „male balerine“, jedna mama iz američke države Minesote se svojski potrudila.
Napravila je tortu od ledenog peperminta u vidu „bele pozornice“ po kojoj je „plesala“ balerina od marcipana, koju je čuvalo 50 stražara, razmeštenih po obodu kolača. Ali, deca nisu dala da se torta seče i nisu htela ni da je okuse. Sav trud – uzalud.
Nedugo zatim, ova mama se uključila u jedinstveno udruženje roditelja, osnovano nedavno u mestu Sent Pol, u Minesoti, čiji je „programski cilj“ da se zaustavi rođendansko utrkivanje, koje sve više liči na, kako roditelji kažu, „trku u naoružavanju“.
Udruženje „Rođendani bez pritiska“ deluje organizovano od početka ove godine, ima svoj sajt i dobro vođenu medijsku kampanju. Namenjeno je roditeljima širom SAD koje je zahvatio trend da organizuju „najoriginalniju rođendansku zabavu“ za svoje dete.
Udruženje je sve brojnije po članstvu i sve glasnije u savetodavnoj misiji. Sugeriše se organizovanje rođendanskih proslava sa što manje stresa i što manje izdataka, zabava samo za decu ne i za odrasle, bez nametanja „tema“ zabave, bez posebnih pozivnica, bez poklona za goste, čak i da se pokloni za slavljenika zamene prilozima u dobrotvorne svrhe.
Na sajtu ovog udruženja se mogu pročitati i neke rođendanske „horor-priče“ među kojima je i kako su se sedmo
godišnjaci na proslavili rođendana drugara iz školice svi odreda razboleli od kašlja, ili kako je jednu četvorogodišnju devojčicu na rođendanu zamišljenom kao „žurka u prašumi“ – ujeo kuguar (vrsta pume).
Dah zastaje kada se pročita podatak da je jedan bogati Njujorčanin potrošio čak 10 miliona dolara za ćerkim 13-godišnji rođendan, na kome je uživo svirala grupa „Aerosmit“ i oko 10.000 dolara potrošeno za poklone gostima.
Pokloni za goste su običaj u SAD. Gost na kraju zabave dobije od domaćina neku sitnicu. Međutim, roditeklji su u muci kakvu „sitnicu“ da odaberu a da je gosti već nemaju, dok deca-gosti najčešće priželjkuju poklone kakve je dobio slavljenik,pa razočarano bacaju dobijeno i kažu :To je đubre!
Kada je jednoj mami „pukao film“ od organizacije atraktivnog rođendana, odlučila je da za četvrti rođendan svoga sina napravi običnu dečiju zabavu. Bez temata, bez poklona. Pozvani su bili samo njegovi drugari, pripremljena deci omiljena „klopa“ i piće i svečano je izneta obična torta. Deca su – uživala.
„U tome je poenta. Decu nije briga koliko ste se potrudili i kakav ste napor uložili da organizujete rođendansku zabavu. Igra i smeh su najvažniji“, zapisala je jedna mama na sajtu udruženja.
Tu se, pored ostalog, može pročitati da proslava rođendana ima dugu istoriju – od starog Egipta i Vavilona gde su rođendane slavili samo vladari i važni ljudi i stare Grčke odakle seže običaj paljenja rođendanskih svećica. Srednji vek je rođendane smatrao za „jeres“, a u XIV veku počinje običaj da se novorođenima daju imena po svecima koji se slave u dane kada su ta deca rođena, pa su tako slavljeni „sveti imendani“.
Moderna proslava rođendana potiče iz Nemačke iz ranog XIX veka gde je takva zabava bila poznata kao „kinderfeste“ i otkad se na detinjstvo gleda kao na važno životno doba.
Nemački doseljenici u SAD su „doneli“ i proslave rođendana. Veruje se da na američkom tlu ta tradicija počinje od 1830-tih godina.
Trend „tematskih rođendana“, protiv koji su se digli roditelji u udruženju „Rođendani bez pritiska“, počeo je 1950-tih godina. Tada je počelo organizovanje rođendanskih zabava na neobičnim mestima – na bazenima, u muzejima, u zabavnim parkovima…
Od 1980- tih godina se razvila posebna industrija za takve zabave koja je, naravno radi zarade, uvek spremna da udovolji nadmetanju roditelja u originalnosti, neformalnosti i drugim skupim rođendanskim iznenađenima za razmažene mezimce.
Roditelji su ti koji moraju da kažu: E, sad je dosta!
Genijalno udruženje! Moram nerado priznati da je i mene drmala rođendanska groznica, šta i kako? Koja torta? Pozivnice? Ma, milion stvari. I onda se upitam čemu sve to? Pokazivanje i dokazivanje? Neka hvala. Pozvaću Sari društvance, par prijatelja. Spremiti grickalice, tortu ili kolače, i sasvim dovoljno. Nikada nismo ni voleli ni pravili velika slavlja.
Više o ovoj organizaciji pročitajte na njihovom sajtu birthdayswithoutpressure.
I hvala Dragani na otkriću ovog udruženja.
