cudna je to pojava. godine ulazes, dajes sve od sebe, i na kraju ostanes sam. bez ijedne reci i objasnjenja. a onda ti neki ljudi postanu jako dragi iako ih nikada nisi ni video, a mozda nikada ni neces. delis sve sa njima.
hvala sto postojite
milepile said,
sada te ne razumeh bas
ivana said,
pa kad si tu, ostaviš trag, koji je tu i kad ti nisi, nislim trenutno 
al ga zakomplikovah.
Ja sad čitam tvoje misli, iako ti nisi sad ovde.
milepile said,
a tako znaci
milepile said,
hvala zmaje kao sto vidis i vi ste meni
Jelka said,
Mala, mala bacas me u bedak veceras 
Ljubim vas
milepile said,
nemoj da si tuzna tesimo te ovako virtuelno i ljubimo puno
Libellula said,
dodju i odu, pa opet dodju…
milepile said,
upravo tako li, samo nekda treba vremena da to prihvatis
leon said,
cao,pozdrav i hvala na dobrodoslici
Tesko je voleti nekog, a ne biti sa njim. Pricati da je kraj i ziveti sa tim. Tesko ga je voleti, a nikom ne reci. Skrivati svoju bol, a pricati o sreci!!!
milepile said,
dobrodosao i ovde leone
veoma lepe i istinite reci …
RSS feed for comments on this post
ivana said,
oktobar 4, 2006 @ 14:00
pa znaš kako, virtuelno si uvek tu, i kad nisi…