September 23, 2006 at 22:57 · Filed under Udruženje RODITELJ
Konkurs za najlepšu fotografiju dojenja
Povodom Nacionalne nedelje dojenja, koja se obeležava od 2. do 8. oktobra, Udruženje RODITELJ (www.roditelj.org) organizuje konkurs za najlepšu fotografiju na temu dojenja.
Svi Vi koji imate zabeležen ovaj divni trenutak i želite da učestvujete na konkursu, svoje fotografije možete poslati na e-mail adresu Udruženja info@roditelj.org.
Cilj organizatora je da ovim konkursom podrži dojenje kao najprirodniji i najbolji način ishrane beba. Od svih fotografija koje prispeju na konkurs biće organizovana izložba, a fotografije koje izabere žiri, dobiće vredne nagrade.
U okviru obeležavanja Nacionalne nedelje dojenja planirane su i tribine na kojima će stručnjaci iz ove oblasti govoriti o najčešćim problemima kod dojenja i razlozima zbog kojih majke odustaju od ovakvog načina ishrane beba.
Uslovi konkursa:
- Za konkurs za najlepšu fotografiju biće uzeti u obzir radovi prispeli do 25. septembra 2006. godine.
- Svaki učesnik ima pravo da pošalje jednu fotografiju koja će konkurisati za nagradu (može i više fotografija ali će samo jedna ući u konkurenciju).
- Fotografije slati u digitalnom oobliku, poželjno je da zbog kvaliteta imaju rezoluciju 2272 x 1704.
- Od fotografija prispelih na konkurs, žiri će izabrati najlepše tri, koje će dobiti vredne nagrade.
- Od radova svih učesnika na konkursu biće napravljena izložba tokom Nacionalne nedelje dojenja.
edit:
i nas skromni doprinos
September 22, 2006 at 22:48 · Filed under Mile
moja prva sašivena platnena pelena. radila sam je po ovom ottobre dizajnu. puno sam mozgala, ali sam je bas lako sašila. jer je zaista jednostavno. kao sto viidite izgleda kao i svaka druga jednokratna pelena. samo je ova pamucna, mekana, koža slobodno diše i može se koristiti, naravno, više puta, ekološke su. tako izgledaju da ih nazovem “moderne” platnene pelene i koje se mogu kupiti u svetu. kod nas ih nema, zato malo ljudi i zna za njih i vlada predubedenje da je njihovo korišcenje komplikovano, zahteva mnogo vremena. a ustvari je sasvim drugacije. dovoljno je da se prljave pelene ubace u kantu sa vodom u koju je dodato malo sirceta, a kasnije operu na 60 stepeni. nije potrebno iskuvavanje. oko 15 je dovoljno za vecu bebu. za manje bebe naravno malo više. prednosti su brojne. nema osipa, crvenila, koža je neuporedivno lepša. nema neprijatnog mirisa. krema je nepotrebna. deca mnogo ranije nauce da koriste nošu. a i okolina se manje zagadjuje. još i ako se koristi neki ekološki deteržent stvarno je nezamerljivo zagadjenje u odnosu na samo jednu jednokratnu pelenu za koju je potrebno 400 godina da se razgradi.
o platnenim pelenama sam najvise naucila na rodi, ali i na drugim stranim sajtovima. ima ih dosta na google-u kljucne reci su cloth diaper i ako želite da probate sami da sašijete dodajte i free pattern. videcete da ima raznih: pelene sa uloškom, pa sa zaštitnim gacicama iliti AIO (all in one), pelene koje prate rast deteta… razne boje, dezeni, materijali.
i za kraj jedan citat sa tportala jeste pisan za hrvatku, lai je i kod nas slicno
Toksične pelene na hrvatskim deponijima
Pri spaljivanju pelenskog otpada samo jedne bebe, nastaje 200 tisuća litara za okoliš i ljude vrlo otrovnih plinova
Nevjerojatan je, ali istinit, podatak da su jedan od najopasnijih otpada na deponijima - dječje pelene! Sastojci jednokratnih pelena su natrijev poliakrilat, organoklorni spojevi, polivinilklorid, a pri proizvodnji i izbjeljivanju koristi se i dioksin.
Time su dječje pelene treći najveći zagađivač okoliša među industrijskim proizvodima, a njihov udjel u otpadu iznosi i do dvadeset i pet posto. Pri spaljivanju pelenskog otpada samo jedne bebe nastaje 200 tisuća litara vrlo otrovnih plinova (dioksina, furana i klora koji se nalazi u plastičnoj foliji).
Stoga se jednokratne pelene svrstavaju u otpad koji zahtijeva posebno zbrinjavanje, a oni koji koriste pamučne pelene, i usto ih peru deterdžentom što ne zagađuje okolinu, zaista čine mnogo za zaštitu prirode. Previjanje pamučnim pelenama postaje zdravstvena i ekološka nužnost. U razdoblju previjanja svake bebe ‘proizvede’ se bar tonu pelenskog otpada.
U Hrvatskoj te pelene uglavnom završavaju na gradskim smetištima i postaju moguć izvor zaraza. Amerika, Kanada i većina zemalja EU prepoznale su taj problem i pokrenule projekte proizvodnje i upotrebe pamučnih pelena, pa roditelje stimuliraju jednokratnim nagradama pri kupnji takvih paketa pelena te poreznim olakšicama. U Austriji, recimo, ta nagrada iznosi 100 eura. Zapadne zemlje uvele su i posebne poreze na jednokratne pelene i donijele nove zakone na području zaštite okoliša, reklamiranja i trgovanja, a mi još cupkamo pred vratima EU čekajući da red u zbrinjavanje otpada uvede ‘netko drugi’.
Nekada je bio običaj za svakog novog stanovnika Zemlje zasaditi drvo, dok je danas za jednu bebu potrebno preraditi 10 metara drveta, potrošiti 1.600 litara sirovog ulja kako bi se dobilo 120 kilograma plastike i 78.000 litara vode za proizvodnju celuloze. Za razgradnju plastičnih pelena (1.800 kilograma miješanog otpada po djetetu) potrebno je 500 godina, odnosno šest-sedam ljudskih generacija.
September 16, 2006 at 21:49 · Filed under Neke nemiletovske teme
danas tacno 24.
malo li je?
September 1, 2006 at 21:44 · Filed under Mile
opet slika, ne zamerite mi 
evo i tekst, jer je slika optimizirana za veb, pa se tesko cita sta je pise na njoj:
Sara significa principessa ed e regale e fiera come una principessa del deserto, la bambina che porta questo nome.
Sara ha bisogno di continuoe attenzioni, gesti gentili, cure premurose che sa pero ricambiare con un amore unico e speciale.
E un sorriso che riscalda il cuore.
i prevod:
Sara znaci princeza i ona je posebna i odvažna kao pustinjska princeza. Sara treba stalnu pažnju, nežne dodire i treba se s njom postupati na nežan nacin ali ona to zna vratiti sa jednom posebnom i jedinstvenom ljubavi.
Sara je osmeh koji grije srce.
Hvala malenoj na ovako divnom opisu.
